Pisci/Pesnici Gosti

San u javi

Zatvori vrata tišine
Skini sve stege i osećaj stida
Žudnjom zamagli vidik straha
I pusti san u javu
U kosu dah jeseni
A na grudi ujed nežnosti
I usne daljine
Što bezobrazno jarom trepere
Belinom puti tvoje
Pusti neka svila strasti
Zanosom klizi niz gola bedra
Dok nas drhtaji ne spoje
Melodijom ljubavi u nama
Sakrivenoj u pogledima.

962 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
2+
Andjelko Zablaćanski

Napisao/la Andjelko Zablaćanski

Anđelko Zablaćanski, rođen je 4. decembra 1959. godine u Glušcima kod Bogatića. Školovao se u rodnom mestu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. Poeziju, aforizme i kratke priče piše od rane mladost. Objavio je samostalne zbirke pesama: Ram za slike iz snova (1992), Igra senki (2004), Ptica na prozoru (2007), San napukle jave (2009), Raskršća nesanice (2011), Pijano praskozorje (2014) i zbirku aforizama Palacanje (2006). Na 21. Šumadijskim metaforama u Mladenovcu (2008), u kategoriji kratke priče, dobio je prvu nagradu za pripovetku Vezirove suze. Na sanktpeterburškom poetskom festivalu Poezija ulice (2014) osvojio je ravnopranvo prvo mesto sa još četiri pesnika pesmom Dobročinstvo (Baronu Štiglicu). Nekoliko pesama prevedeno mu je na ruski jezik i objavljeno u ruskim časopisima, a takođe i on je prevodio neke od ruskih pesama. Priređivač je dobro prihvaćenih i posećenih internet sajtova svetske i naše poezije. Glavni je urednik elektronskog časopisa Suština poetike. Živi u Glušcima.

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar