Pisci/Pesnici Gosti

*~*~*

I kada si govorio

to nije bilo o nama,

kao da ćutnjom hteo si

da potreš postojanje naše

među zvezdama.

Skriven

iza guste tišine

čekao si čas buđenja…

Misleći, možda, da proći će.

Da narandžasta sa krila levog

jednom mora prestati da plamti.

I žuta sa krila desnog

ne može zanavek pretakati se

u plavu.

Verujući, slutim,

da leptir ima nejaka krila.

I da je Putu Mlečnom mesto u Vaseljeni,

a ne u mojim očima.

Ali,

nisi znao

da probudiće se i koral, i tama,

i oblačje, i java,

i jutro slučajno svanulo,

i dan u belo odenut,

i noć tvoja nemirna

i tren u večnost utisnut…

Kada se probudi

Ljubav.

1794 Ukupno pregleda 2 Pregleda danas
1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar
Svetlana Fucić

Napisao/la Svetlana Fucić

Svetlana Fucić (1966) rođena je u Beogradu, gde još uvek s radošću obitava. Pripada redu savremenih Srpskih pisaca nekrunisanih slavom komercijalnosti (čime se ponosi). Poezijom se, kao jezikom, služi od mladosti; prozom od doba zrelosti. U očekivanju šta će joj starost doneti, živi kroz sve oblike umetnosti.

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar