Pisci/Pesnici Gosti

Ćutim

sad ćutim

jer

ako bih morao
nešto da kažem
rekao bih
da je more prestalo da šumi
da je vetar zaspao u krošnjama lipa
da je vreme zastalo u raskoraku
da su ptice odletele iz pesama
da su boje izbledele na slikama
da si jednom i ti krišom plakala
i da sam te zaboravio

a lagao bih

more nikad neće prestati da šumi
vetar nema običaj da spava
ne u krošnjama
vreme je davno otišlo
za svojim raskorakom
ptice su ostale u pesmama
ni jedna nijansa nije izbledela
i ti si plakala
možda ne krišom
i možda ne jednom
ali si plakala
sećam se
ne zaboravljam

sad ćutim

da ne bih lagao o moru
o zapadnom vetru
o vremenu i pticama
o nijansama osnovnih boja
na slikama
o tvojim suzama
i o mom sećanju

zato sad ćutim

i slušam kako more šumi
kako se vetar budi protežući se
u krošnjama lipa
negde dole niz ulicu
kako se ptice uvek iznova
javljaju u mojim pesmama
kao da čujem i davni jecaj
za koji sam mislio
da je skoro izbledeo s vremenom
i bojama
a ne čujem ga
i nije prošao

zato sad ćutim

i čekam

da prođe vreme
da prođe ljubav
da prođe život
da prođe čekanje

ćutim

samo ćutim i čekam

i volim te

beskrajno

13160 Ukupno pregleda 5 Pregleda danas
9+
Milen V. Šelmić

Napisao/la Milen V. Šelmić

Novosadski pesnik, slikar, esejista i kritičar. Rođen, 15.maja 1959. u Prokuplju, Srbija. Uskoro njegova prva zbirka pesama "Jelenski tragovi", a u toku je i rad na međunarodnom projektu "Poema Balkan". Osnivač je i izvršni direktor "Novosadskog književnog kluba"

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar