Pisci/Pesnici Gosti

Mi smo se već sreli

Mi smo se već sreli.
Ali, kad to beše?
U vrtlogu duše,
u nigdini tavnoj,
i bili smo, možda,
jedno drugom važni…

Ti bio si vetar.
Ja- pustinja ravna.
Sećaš li se igre
prstiju i peska?
Nebo nam je bilo
ogledalo čisto,
i svaki je susret
ostavljao traga…

Ja bila sam ptica.
Ti- dolina plodna.
Nedrima si svojim
hranio mi dušu,
i uvek si, posle,
patio kad vidiš
pticu krila plavih
u kavezu zlatnom…

Ti bio si vatra,
a ja mirno more,
ti vrh stene hladne,
ja- zvezda što pada,
mahovina meka
oko moga pasa,
svetlost neotuđena,
ja tama bezglasna…

I trajasmo tako
kroz vekove mnoge,
preplićući duše
i hvaleći Boga,
a život je ovaj
tek još jedan korak…
Ko zna u kom dobu
srešćemo se opet.

1223 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
7+
Svetlana Fucić

Napisao/la Svetlana Fucić

Svetlana Fucić (1966) rođena je u Beogradu, gde još uvek s radošću obitava. Pripada redu savremenih Srpskih pisaca nekrunisanih slavom komercijalnosti (čime se ponosi). Poezijom se, kao jezikom, služi od mladosti; prozom od doba zrelosti. U očekivanju šta će joj starost doneti, živi kroz sve oblike umetnosti.

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar