Pisci/Pesnici Gosti

Spoznaja

Neuhvatni tonovi bitisanja drhte na usni
Naši jauci ćute dugo u duši smeha
Sa svakim novim danom ruše se najlepši sni
Nedoumicom razlike čednosti i greha

Život ljubavi ukrade najdublju suštinu
Dok pitamo se zašto neke granice nismo
Preskočili kao nedostojnu nam visinu
Sakrivši nade u nikom napisano pismo

I tek kad sve kraj nas mine tiho, neosetno
Spoznamo ko zna koga u svemu što smo hteli
Pogled nam zaluta u sećanje tuđe, setno
Jer za naše nismo marili i nismo smeli

426 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
4+
Andjelko Zablaćanski

Napisao/la Andjelko Zablaćanski

Anđelko Zablaćanski, rođen je 4. decembra 1959. godine u Glušcima kod Bogatića. Školovao se u rodnom mestu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. Poeziju, aforizme i kratke priče piše od rane mladost. Objavio je samostalne zbirke pesama: Ram za slike iz snova (1992), Igra senki (2004), Ptica na prozoru (2007), San napukle jave (2009), Raskršća nesanice (2011), Pijano praskozorje (2014) i zbirku aforizama Palacanje (2006). Na 21. Šumadijskim metaforama u Mladenovcu (2008), u kategoriji kratke priče, dobio je prvu nagradu za pripovetku Vezirove suze. Na sanktpeterburškom poetskom festivalu Poezija ulice (2014) osvojio je ravnopranvo prvo mesto sa još četiri pesnika pesmom Dobročinstvo (Baronu Štiglicu). Nekoliko pesama prevedeno mu je na ruski jezik i objavljeno u ruskim časopisima, a takođe i on je prevodio neke od ruskih pesama. Priređivač je dobro prihvaćenih i posećenih internet sajtova svetske i naše poezije. Glavni je urednik elektronskog časopisa Suština poetike. Živi u Glušcima.

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar