Pesme

Daleki grad

Zar više nikada oni uvojci moje mladosti
neće lepršati s lahorom
u tom dalekom gradu,
u kom sam volela
srcem, rukama, usnama…

Zar više nikada neće svitati jutra
s osmehom,
u kojima sam grlila dušom,
svaki pupoljak ranog proleća
koji se rađao na tvom ramenu?

Zar ću ostaviti jedra u luci
kraj nekog starog grada
čekajući talas da me potopi
i nemirno more povuče svojim dubinama?

Zar smem da se prepustim ništavilu,
ako me tvoja sebična ljubav proklela
da nikog više ne zavolim?

478 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
2+

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar