Pesme

Kiša donosi krupne reči

Beki, požuri,
ispratiću te.

Želim danas
uz toplu kišu
i tvoje mirisne uvojke
napola pokisle,
ovde ispred
tvoje jazbine,
tvog utočišta
nešto važno da ti kažem.

Ali obećaj,
nećeš pobeći,
nećeš odjuriti,
nećeš plakati,
obecaj mi!

Beki…
Ovo nisu samo reči:
Volim te…
I… ne gledaj me
s nevericom.

Da, volim te
ne odmahuj glavom,
ništa ni sa čim
od pre ne upoređujem.
Jednostavno,
u mislima si
uz svaku kafu,
uz doručak, ručak,
sa ratnicima iz starih knjiga
ti druguješ,
pred spavanje tvoj polu osmeh
treperi,
a onda i u san mi dolaziš.

Svugde si,
u levom džepu košulje
gde god se okrenem,
šta god pogledam,
smenjuju se
Izrazi tvog lica.

Beki,
koliko god smo pričali
o ljubavi
onakvoj kakvu je zamišljaš,
u koju veruješ i ne veruješ,
koju prizivaš i guraš,
znam šta osećem.

Pogledaj me,
ne moraš ni reč da izgovoriš.

Vidi, ne želim ništa da ti uzmem,
samo pročitaj šta piše
u mojim zenicama…

MirBek

524 Ukupno pregleda 2 Pregleda danas
3+

Tags:

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar