Ne dam ti moje šarenilo

Kada bih mogla

Kada bih mogla potrošiti
sve reči koje me progone,
razbarištiti misli
od tudjih nedela,
dezinfikovati srce
od nepotrebnih bacila,
onih sitnih, nevidljivih
duševnojedaca;
kada bih mogla
zaveštati sećanja,
odslušati sve sive tišine
sakriti se u čauru ništavila
iz koje će poleteti
leptir sutrašnjice,
kada bih samo
u snu sanjati mogla,
smestiti umor
u kutiju od porcelana,
korake unazad zaustaviti
u stavu mirno…
Kad bih mogla živeti samo sada,
u šarenom svetu,
svetu bez ubodnih rana
u potkolenicama
koji mi sapliću korake…
Krenula bih na Olimp,
magle vida bih rasterala,
pesmu Bogova saslušala
i ponovo bila mala, čista,
okaljana samo blatom na cipelama
i ničim više…
Kada bih mogla – bila bih maslina mira.

MirBek

905 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
6+

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar