Pisci/Pesnici Gosti

Magija

Nekada sam znala omađijati noć
dočekivati jutra s punim rukama plešućih zvezda
znala sam leteti bez putokaza
u pohodu na snove dostizala svetlosni svod
Nekada sam u zavoju neba imala svoj dom
kada bi nebo obojila noć dolazio bi mi ti
u plesu vetra prepoznavala sam ti korake
čitala ti sudbinu sa dlanova i zapisivala u oblake
prikupljala rosu sa cvetova
pritiskala ti na usne za večeru
plesala sam ti na šum mora
Nekada sam znala omađijati noc
i golim ti mislima pokrivala snove
nežno da ne ogrebem tišinu
uspavanku ti na oba uva šaputala
pa puštala noć da duboko gori u nama

Prošlo je to vreme, u plesu vetra nestalo
ostale su samo misli zbunjene vremenom koje ne oprašta
misli sačuvane od ponor godina
ostala je knjiga praznih stranica
na tren dodirnuti san ,neizbrisivi tragovi na srcu
i ova mala čudna stvorenja u mojoj glavi
koje ponekad, noću hranim snovima
Ponekad samo osećam se kao cvet u pustinjskom pesku
poželim bujicu kiše svesna da će jutro još vrelije doći
Ponekad samo pomislim da čujem ti korake
zatrese mi se duša pa dugo gledam u Mesec
iz srca izranja pesma o zaboravljenoj zori
ponekad samo kad zatvorim oči vidim te
Ponekad samo pustim noć da opet duboko u meni gori
Selma Selma

3708 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
5+

Napisao/la Mariana Qunbar

Mariana Qunbar Piše pod pseudonim SELMA SELMA. Rodjena u Južnoj Srbiji , živi u Jerusalimu. Objavila dve zbirke pesama Budjenje i Pesme kao tragovi i ples

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar