Pisci/Pesnici Gosti

Kada reči postanu koža

Ostalo mi je
utočište od sveta
dom na suvoj grani
koji godinama gradim
na milost i nemilost vetru
jedina zvezda koja se vidi s prozora
odavno izgubljene moći padanja
ostao je dan koji tone u noć
noć koja se uliva u dan
beskonačnost u izgubljenom vremenu
ostao je godinama odgoljevani potiljak
utrnuo od želje da mi spustiš kosu i povedeš me
ostale su misli netaknute
nadimane kao grudi dok sam te u njima krila
zadržani koraci u vremenu koje ne prašta
ponos sto znam ko sam
u gužvi od lica ravnodušnih
gde si jednom izgubio sebe
i ništa više ostalo nije…

Kada reči postanu koža
kada ožiljci progovore
kada boli jutarnje buđenje
uzalud je …
hiljadu otvorenih vrata
mostovi koji u čežjnu vode
uzalud je …
na drugoj strani nije moje više ništa
a ja se i dalje smejem u 5 ujutru
kada većina budnih o samoubivstvu razmišlja. .
Selma Selma

4966 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
9+

Napisao/la Mariana Qunbar

Mariana Qunbar Piše pod pseudonim SELMA SELMA. Rodjena u Južnoj Srbiji , živi u Jerusalimu. Objavila dve zbirke pesama Budjenje i Pesme kao tragovi i ples

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar