Pesme

Ušće

Tvoje oči,
moje su ogledalo.
U njima sam reka
izvirem u jutrenju
snena i nasmejana,
gotovo mrva,
poput stene jaka.
Tečem kroz dane
mirna pa valovita,
razigrana,
i plahovita.
Vidiš me
kroz boje sunca
što se u mene zagleda
neba u svim nijansama
i dugu…
Ne menjaš moje korito,
ne praviš brane i zabrane,
pustaš da struje
i  virovi me vode
do smiraja- u uglu tvog pogleda.
Lepa sam u tvojim očima.
I, volim to ogledalo duše…
Ono je maglom zamagljen odraz
u svetu haosa
i- moje jedino ušće.
MirBek

1182 Ukupno pregleda 2 Pregleda danas
3+

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar