Pisci/Pesnici Gosti

I vukovi plaču

Jedne crne noći, bez mesečine, kako to obično biva, zablistale su oči njegove u mraku, osvetlile na tren dušu moju, pa nestale u tami.
Ostala sam očarana njegovom divljinom i snagom, zatečena, naivna i nespremna..
Kad sam posle vremena došla sebi, odlučila sam: ja moram imati tog vuka !
Naravno bila sam se dobro opremila, hrabrošću i odlučnošću, neodoljivim ženskim šarmom i intuicijom i nežnošću pred kojom se je i kamen topio
Ali shvatili ste, da to nije bio običan vuk, vec opasan vuk samotnjak, daleko od čopora, neuhvatljiv i divlji .. Samo što i ja nisam bila obična mala Crvenkapica već podivljala tigrica, ništa- manje opasna od njega.
Tražila sam ga u mračnoj šumi, danima dozivala, sve dokle se ne bismo na trenutak priblizili, iznenada sudarili a on bi tada režao i bežao ne ostavljajući nikakav trag …. Kažem vam, bila sam tigrica i osecala ga po mirisu, nisam osećala strah …. tražila sam njegove oči u kojima se je ogledalo noćno nebo… ali on je vešto krio pogled, znajući da će biti hipnotisan zelenilom mojih očiju…
Lovila sam tu opasnu zverku jedne zime, jednog proleća i jednog leta … Lovila sam ga i kada je lov na vukove bio najstrože zabranjen. Mislila sam – rodjeni moj … mili moj, jadni moj … ja ću te pronaći i pomoći i voleću te onako kao sto se nebo svoje domovine voli, i bićeš pitom u rukama mojim dok te grlim pod vedrim nebom prekriveni tvojim krznom od zime …
Ali,bežao mi je stalno i stalno sve dok nisam shvatila da vukovi ne trebaju ljubav, već slobodu i divljinu ….
Odustala sam ….
I sad po nekad čujem kako moj samotnjak zavija na mesečini … i osetim opet onaj stari vučji miris u vazduhu, pa kao očarana ponovo sledim njegove tragove. Pridjem mu sasvim blizu, toliko blizu da mogu da ispružim ruku i dodirnem ga!
I tada na svetlost srebrne mesečine ugledam svetlucave iskre u njegovim tužnim očima i osetim …. samoća boli …. u samoći niko nije srećan …
I znam
i vukovi plaču ponekad ….
Selma Selma

10757 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
16+

Napisao/la Mariana Qunbar

Mariana Qunbar Piše pod pseudonim SELMA SELMA. Rodjena u Južnoj Srbiji , živi u Jerusalimu. Objavila dve zbirke pesama Budjenje i Pesme kao tragovi i ples

One Response to “I vukovi plaču”

  1. On 24. aprila 2016. at 14:19 Ksenija responded with... #

    Hm,….SELMA SELMA,lepota tvojih stihova je ogrejala moju dusu,i ovu kisnu i tmurnu nedelju obasjala predivnim koloritom duge.Mocna emocija u velicansvenom plastu…

    0

Dodaj svoj komentar