Pesme

Nepregledna polja ravnice

Duša mi gine na poljima,
stopala gaze
kapima rose natopljenu zemlju,
ne znam da li sanjam
Ili sam napokon budna,
s pogledom na mesto
kome oduvek pripadam.

Sakrila me ravnica
od svih senki tame,
u svilenim neboderima,
ispod klasova koji me svojim
životom hrane.

I pevam nebu i Suncu,
i kiši koja će doći,
pesmu o čežnji
koja me Tebi nosi.

Ti ne čuješ,
al crkvena zvona zvone,
u ritmu reči koje odzvanjaju:
čuvaj me,
čuvaj me zauvek
od mene same.

MirBek

1284 Ukupno pregleda 2 Pregleda danas
4+

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar