Pesme

Na prozoru vremena

Na mom prozoru od vremena
Odavno krajolik se ne menja
A voz juri bez zaustavljanja
Nema ukrcavanja, nema izlaska
U oknu oči stranca gledaju me
Licem u lice sa sobom.
Jednom davno
Promašila sam ulaz
Sela u pogrešan vagon
Izgubila sopstveni pravac
“Ljubav je mudrost i razum“ učili su me
A ja sam slušala srce
Birala snove za odbranu od boli
Živela s ljudima s očima narandže
A svoj svemir bojila suncokretima…
Kakva obmana duše!
Pobeda bez poraza !
Potrebno mi je više od života
Molim da se opet rodim spremna i zrela
Da izbrišem neke godine
Da upoznam nove boje
Da crna bude žuta
Da šarenim mislima letim
Pišem pesme zvezdama
Lutam beskrajno
Usudim se preći liniju
Pronađem okean u sebi
Ispustim krik očaja ko pobesnela vučica
I ne osećam više kožom
Trebaju mi oči na srcu
Omotač za dušu
I formula da pretvaram bol u sol bez suza
Naučim od lišća kako se pada bezbolno
Dok igram otvorenim srcem
Protiv štita od tišine
Da mi nebo ne treba
Ni oblaci ni kiše
Da dobijem nagradu bez kazne
Naučim kako se diše
Punim plućima
Slobodno!

Selma Selma

3098 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
4+

Napisao/la Mariana Qunbar

Mariana Qunbar Piše pod pseudonim SELMA SELMA. Rodjena u Južnoj Srbiji , živi u Jerusalimu. Objavila dve zbirke pesama Budjenje i Pesme kao tragovi i ples

One Response to “Na prozoru vremena”

  1. On 8. maja 2016. at 15:18 Nataša responded with... #

    Fali mi dovoljno jakih reči da bih mogla da opišem osećanja koja mi se javljaju dok čitam pesmu…

    Čisto savršenstvo.

    2+

    Users who have LIKED this comment:

    • avatar

Dodaj svoj komentar