Pesme

Bez patetike

Možeš li da zaboraviš juli
I jedan oktobar kišni,
možeš li reći da li si me ikad voleo,
možeš li?

Gde sam bila kad si prestao da mi se raduješ,
kako to nisam primetila?

Niz kakvu sam se padinu spuštala u tvojim grudima,
a da me nisi povukao unazad,
da me spasiš?

Možeš li se setiti gde I kad sam krenula,
bez pozdrava
I koje boje je bila haljina koju sam tada nosila?

Jesam li hodala bosa, znaš li
ili na visokim potpeticama dodirivala oblake
skidala zvezde I milovala Mesec
ne videvši tvoje novo sivo odelo?

U kakva sam to mora tuge zaronila
kada sam shvatila da ne mogu više biti tvoja?

Ćutiš, a ipak  čujem odgovore,
sva tvoja tišina glasno kliče.

Znam, nisi me voleo,
mene nisi umeo,
priču sam sama pisala,
ne želeći da vidim ni jedno sutra…

MirBek

709 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
1+

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar