Pesme

Smisao u besmislenom

Tražila sam te
smisao u besmislenom
između koraka i sledećeg
ponovo rođena
učila sam hodanje unutar sebe
težina od suza na prsima
gušila me
stisnuto srce
noć bez kraja …

Zatvorim oči, otvorim ih
TI
moj najveći strah.
želja koja ne prolazi
žig s kojim živim među ljudima,

Došla sam nepozvana u tvoj dan
donela ti jutro na dlanove
poziv za put u besciljno
u zamenu da napunim jedra
zemljom koja te je rodila
ponesem suncokrete u očima
i čuvam ih za dane kada neće biti Sunca
nađem jedini razloga da postojim …

Nepozvan gost
neželjena, nepogodna
ali s dušom punom ljubavi
tražim te u licima prolaznika
gledam u oči zabranjenom
gubim poslednji strah od mraka
dok nebo mi pada na koži
prozirna haljina i mokra kosa
kiša za koju sam sigurna da mi ti šalješ
tumačim je kao znak
jedini smisao u besmislenom
voda je koja teče s prozora
zvuk vetra koji ne čujem
i tišina koja me odavno već prati …

Našla sam sebe u ogledalu vremena
pronašla te u mojim očima
prepoznala
nepoverljivog
usamljenog
imao si u grudima pticu koja je zaboravila da peva
grlila sam te do zore
utiskivala na srcu
mirisao si na izgubljene godine
nisi imao oči, ni moć
a bio si moje sutra
noć od trista noći
dan koji nikada neće proći
smisao u besmislenom

Selma Selma

28587 Ukupno pregleda 18 Pregleda danas
3+

Napisao/la Mariana Qunbar

Mariana Qunbar Piše pod pseudonim SELMA SELMA. Rodjena u Južnoj Srbiji , živi u Jerusalimu. Objavila dve zbirke pesama Budjenje i Pesme kao tragovi i ples

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar