Pesme

Priča bez kraja

Jednom sam mislila, moguće je,
izvajaću te dodirima,
sklopiti od sopstvenih misli
i želje u kojoj se nalaziš.

Jednom je nada toliko bila nahranjena,
znajući da negde dišeš
i dopuštala je-
slobodnom rukom da te iscrtam,
ljubavlju obojim na zamišljenom platnu
i izatkanim dane smehom i brigama,
postajući tvoja i svoja.

Jednom sam hranila sve ćelije,
nadom za tvojim postojanjem,
sreću crpila iz bunara
iskopanim na livadi opasanoj belim stablima breze,
čije je šuštanje lišća zanavek šaptalo:
da snovi nisu samo snovi
već stvarnost žene koja će voleti
svog muškarca.

Jednom sam bila majka,
naše nerođene dece
u koju se pretočila krv,
bezbojna krv za najlepše uvojke
i oči koje svetle kao lampioni.

Ti ne znaš, ali slutiš
tvoja sam priča bez kraja,
tvoja reka nemira,
horizont nepreglednog jezera,
u tom jednom
koje sigurno postoji.

MirBek

4174 Ukupno pregleda 2 Pregleda danas
6+

Tags:

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar