Pisci/Pesnici Gosti

Šaka mraka

Žena sam
moje su ruke karike
koje vezuju uglove hladnih odaja
i u dom ih pretvaraju
beton sam , zid oslonac
gde oni koje volim menjaju poraze za pobede
moje molitve Bog uslišuje
dok puštam vetar u njihova jedra
kao magija su grudi moje,
na njima oni koji su iz srca izašli
glavu naslone i ozdrave …

Ponekad čini mi se
da sam samo komad zelenog drveta na vatri
koja sprečava da ostali ne sagore …

Na kraju dana kada se svi povuku u čahure svoje
postajem usamljena stabljika u pustinji
koja fotomorganu sanja
blesavi pajac koji suze osmehom skriva
sanjar koji bi svojih pet minuta i šaku mraka
da svojoj tuzi otvori njedra i zagrli je
„oh moja tugo , moja drugo“…

Nije ovo žal za mladošću koja u nepovrat ode
već čežnja što srce mi ludo još uvek zadrhti
kada mi te oči na um dođu
propustene šanse i prilike davne
pa pogled mi postaje razuzdan i gladan
ti prsti , te ruke što noćas nisu moje
to srce koje volim preko svake mere
izvan svake nade i izvan razuma
to ništa u meni ubiti ne može
vešto ga od života krijem
i puštam da tuga naraste do neba …

A sutra kada jutro novi dan probudi
niko neće znati ,ni slutiti neće
da ovom gladnom srcu vučice
samo malo, malo nežnosti treba..

Selma Selma

3075 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
6+

Napisao/la Mariana Qunbar

Mariana Qunbar Piše pod pseudonim SELMA SELMA. Rodjena u Južnoj Srbiji , živi u Jerusalimu. Objavila dve zbirke pesama Budjenje i Pesme kao tragovi i ples

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar