Svakodnevica

Tren

Možda pišem jednostavno, nezapetljano,  sa tu i tamo začinom zvanim metafora. Govorim jednostavno, ali  razmišljam komplikovano. Izgledam jednostavno, ponašam se obično, verovatno nekima čudno. Često mi nije lako sa sobom, pa kako bi onda bilo kome bilo lako sa mnom. Ne trudim se odavno da se dopadnem. Zašto bih?! Volim komplikovano i komplikovano biće mnogo voli mene! Jednostavno- komplikovano možda nije lako, ali nije ni teško, ako uspevam da budem svoja.

Grešiti je toliko ljudski i grešim, ipak biti ovde i trajati bez spoznaje svojih grešaka je kao uzalud potrošeno dodeljeno vreme i pređeni put od prvog udaha do poslednjeg izdaha. Sve što mi se dešava na tom putu nikako nije slučajno: susreti, događaji… 

Pitanje je samo koliko ću sebe upoznati i razumemeti, koliko sam sposobna da u nekom trenutku „kliknem“  i izađem iz aršina stvorenih u tuđim očima. 

Sebe razumem i upoznajem onoliko koliko sam spremna da se prihvatim sa tamom i svetlom i svim onim što nosim u sebi, koliko sam sposobna da u trenutku promenim pravac i postanem prilagodljiva toj sebi, ne vremenu, jer prave vrednosti će uvek biti prave, ma koliko svi mi kukali kako je sve gore i kako ljudi više nisu Ljudi.

I gušter se prilagođava, kad preraste staru kožu, jednostavno je promeni za novu. 

Eto, kao misleće biće mogu da prerastem staru kožu, odrastem, zadržim dečjeg dovoljno   

i nastavim dalje u novoj koži koja mi je taman u ovom trenutku.

Ovaj tren je sve što znam da imam.

MirBek

664 Ukupno pregleda 2 Pregleda danas
1+

Tags:

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar