Pesme

Ne zna se ko je pucao

Moj uzdah živi

u ritmu tvog disanja,

dok sklupčana sedim

u uglu sobe 

koju bespomučno guta mrak.
Ne vide se senke,

zvezde žmure,

da ne kvare tamu.
Oblaci su prekrili Mesec 

u njegovom spremanju

da postane pun krug

tek za koji dan.
Tiho je,

teško tiho

i ta muzika teskobe

para bubne opne.
Volim tišinu, 

ali ova svom svojom jezom

progovora.
Volela bih da je ovo borba,

večita borba sa sobom,

a ne iscrpljujuće nedostajanje

tvog pogleda, reči, daha…
Ko je pucao?

Ko krvario?

Ko je na smrt stradao?
Ništa ne znam,

vodim se među živima

i ako je potpuni mrak.
MirBek

1173 Ukupno pregleda 2 Pregleda danas
0

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar