Pesme

Ne okreći se

Još jedan most na reci,

reci mladosti moje

visoko iznad Save.
Odatle vidim ljubav,
a bol dodirujem slovima
koja klize kroz prste,

jedino belilo papira

može to da podnese,
ja više ne mogu.

Što je tiša moja nemoć

to patnja hukti glasnije,

odnoseći uz buku u mislima

sve ono što je bilo juče

i za šta znam-

ne može da se vrati.
Je li to zivot prohujao?

Kuda je pošao,

gde žurio

i zar mu do mene nije stalo?
Živote, kad već odlaziš

molim te, ne okreći se,

ne budi uspomene

pusti da spavam,

dugo spavam

ovde gde zauvek kapi se vole

i teku, teku ka svom ušcu…

MirBek

270 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
1+

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar