Svakodnevica

Desiće se

​Desiće se zasigurno i tada ću zaboraviti šareni suton 

na obali mora i narandžasti pokrivač, koji je u kasnu jesen ušuškavao nebo pre odlaska u san.

Naročito ću zaboraviti jednu subotu popodne, provedenu u lingeštulu, sa čašom u ruci,

u kojoj je tavorio isceđen limun,

kiseo više od bilo kog popijenog do tad.

Možda je samo dan bio kiseo.

Limun je ipak samo limun.

Neopisivo želim da zaboravim

svoju molitvu izgovorenu te večeri,

koja je neko vreme tutnjela mojm bićem,

a glasila je – želim da budem voljena.

Misići se grče,

i posle toliko obrtaja skazaljki sata,

nisam još zaboravila to popodne,

kao i svoju pogrešnu molitvu.

Ko pametan može da moli

da bude voljen, ako ne poželi najvažnije:

da sebe daje?

Zaboraviću zasigurno pobrkane lončiće u trenucima slabosti i biću živa, jer živimo  jedino kad volimo…( blagoslov je ako nam.se ta ljubav uzvrati).

MirBek

499 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
2+

Tags:

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar