Pesme

Ustaljeno pitanje

​Hladni se dani skupe u kostima,

htela bih da ih oteram

i objasnim nemogućim mislima

prolaznost ciče zime.
Al’ kako srcu da nacrtam

ove vetrove,

maglom obavijena jutra

i sivilo oblačnog neba,

kad ono ne vidi pahulje

koje bi da ga zaveju.
Kako dušu da razgalim

cvecem sa livada,

toplinom sunca

i mirisom soli,

jer pregršt je drhtaja

za ranjena krila

koja tek melem ljubavi

može da izvida

i nauči ponovnom letu.
I ne pitaj me kako sam

samo pogledaj-

svila sam se , hladno je

ovom detetu u meni.
Ne pitaj,

pusti ustaljeno pitanje,

odgovoriću uvek isto-

dobro sam,

a ustvari samo

neću da mislim o sebi.
MirBek

259 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
1+

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar