Pesme

Ne pominji ljubav

Ne ljubi mi usne,
neću umeti da odem od tebe,
tražiću opravdanje za svaki naredni korak
i čekaću da prođe još sat,
dan, mesec, godina…
Čekaću i smišljaću izgovore,
bezbroj banalnalnih sitnica
za ostanak.

Ne uplići mi prste u kosu,
neću želeti da dodir prestane,
tražiću razlog za ćutnju
i čekaću da se razlijem od miline
međ tvoje dlanove.
Čekaću uzaludno neko drugo vreme
u kome bih mogla da budem tvoja.

Idi, skupi snage, za oboje
ne dozvoli da postanem obična,
odglumi ravnodušnost,
pokloni mi laži uz osmehe,
znaš, to ne mogu da podnesem
Ili ćuti, ćuti o svemu
o rekama, kiši, Suncu, ognjištu,
starom hrastu na obronku planine
njega nikako ne pominji,
jer u hladu tog gorostasa
često sam zamišljala
klupu za nas dvoje.

Ne pominji ljubav, nju živim
njoj robujem,
od nje ne odustanem
i tražiću svaki mogući način
u crvenim odajama da bolujem
slušajući ptice zoslutnice
i njihove žalosne pesme
o kraju pre početka,
one osećaju prolaznost 
svega osim duše čije si parče
i kad se rastanemo.

MirBek

1315 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
7+

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar