Pesme

Budi moj dom

Kad iz sebe krenem daljinama,
što me vuku jednom snu,
pruži mi dlan i pokaži
da sam na pravom putu.

Budi moj dom
u koji mogu da se sćućurim,
razlijem od smeha,
otplačem,
zavrištim ne bi li bilo lakše,
zbog izgubljene plišane lutke
u koju sam sakrila detinjstvo
i ranjene dane natopljene krvlju.

Budi sve što drugi nisu smeli biti
za mene ogoljenu
koja mili kroz danas,
da bi dohvatila sutra
koje ne postoji još uvek.

Budi krov i sklonište,
za ljubav koja
pleše između četiri zida.

Budi moj dom svijen uz šum breze.

image

2058 Ukupno pregleda 2 Pregleda danas
1+

Tags:

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar