Pisci/Pesnici Gosti

Alhemija atomskog skloništa

Jednom sam te nacrtao
Kako pričaš sa mnom
Nisam te dugo video
Ali mogu da se setim
Poslednjeg razgovora
„ voliš li me ? „
„ Ne smem da ti kažem…“
„ Zašto ? „
„ Osećam biće rata
A pred rat ne smem da te volim
Mogli bi da poginemo
Mogli bi da se izgubimo
Mogli bi da eksplodiramo
I džaba smo se voleli…“
Znao sam da brojiš u sebi
Sve one sate kada smo ćutali
Sve one izgovore zbog kojih smo se rodili
Znao sam da sahranjuješ u sebi ovu malu sobu
I da lagano zaboravljaš koliko ima
Stepenika do mojih vrata
Nacrtao sam šta si mi poslednje rekla
Nacrtao sam poslednje nebo
I otvorene prozore
Neku tuđu decu
Kako pale papirne vozove
Mokru u licu i staru kuću
Po kojoj pišeš
Da svakoga dana mi pomalo umiremo

Jednom sam nacrtao sebi ručak i čašu vode
Nacrtao sam sećanje na tebe
Jednom sam nacrtao kao te čekam i dan danas
Nacrtao sam kako si se vratila
Sela za sto
I pitala da li te volim
Rekao sam da te volim
Ali ne smem da ti kažem
Nacrtao sam kako oblačiš haljinu za more
I kako odlaziš opet
Nacrtao sam kako svako od nas
Svakog dana
Pomalo odlazi.

Nisam te video dugo
Al i znam
Da imamo pozamašni staž umiranja i odlaženja
Imamo dete
I imamo zanesenost koju držimo u zlatnom kavezu
I hranimo ga ostatcima od ljubavi
Nacratao sam kako me pitaš
Da li te volim
Nacrtao sam kako znaš odgovor
Da
Mi svakog dana pomalo
Saznajemo odgovore
I pretvaramo ih u izgovore…
Slepih očiju izbore …
Kao na časovima alhemije
Aleksandar Pavlović

1542 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
5+

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar