Archive by Author

Povratak u Kamelot

vraćam se u svoj zamak po ko zna koji put u košulji od lanenog platna bez ikakvih obeležja osim jednog krina izvezenog srmenim koncem na desnom rukavu vraćam se pešice Pegaza sam pustio da leti slobodno još pre nekih stotinak godina za kapu mi zadenuto pero drozda simbol pesnika i slobodnjaka pod levim pazuhom nosim […]

0 Comments Read more »

Plač

Jednom davno, jedna žena je plakala, onim unutrašnjim, gotovo neprimetnim plačem, najtišim i najtužnijim. Pitao sam je: „Zašto plačeš, dušo?“ Ćutala je. I ja sam ćutao. Sada znam šta znači taj plač. I znam da je plakala zbog mene. Volela me je. I ja sam nju voleo. Nju je, iz nekog razloga, moja ljubav bolela. […]

0 Comments Read more »

Ne znam ni kako ni zašto

Ne umem da objasnim kako se to dogodilo, i ne mislim da je važno zašto i zbog čega, zbog stihova, ili zbog prepoznavanja, nekada davno, u snovima… ***** Ja nisam lahor, razigrani povetarac što s poigrava sa tvojim uvojcima, nisam ni orkan, što svojom žestinom ume i da zadivi i da zastraši… … ja sam […]

0 Comments Read more »

Vetar koji je možda poznavao Helenu

Učinilo mi se Jednog proletnjeg dana Dok sam pogledom Premeravao obalu Meni sasvim nepoznate reke Da se u malom titraju vetra Sakrio odjek njenih koraka Vetar je hujao Maglovito I nepostojano Kao i uvek Hteo sam da ga zapitam Da li to on meni donosi Nešto od onoga Što nikad nisam upoznao No Prebrzo se […]

0 Comments Read more »

Viđenje

ako uopšte postojiš za mene doći ću ti putničkim vozom u starim cipelama i letnjem sakou poneću samo osmeh i par svojih pesama znam da to nije dovoljno i da možda nećeš ni želeti da me vidiš ne mari razumeću navikao sam vratiću se sledećim vozom noseći one pesme osmeh ću ostaviti na peronu ili […]

0 Comments Read more »

Ne moraš uvek otići, Luiz

Prethodne noći te nisam zatekao, a danas se ponovo nisi ni javila, te sada ne mogu da znam kakve su tvoje namere, Luiz, i kuda da krenem, a da to ne bude samo uzaludno traženje nečega što nikada nećemo dotaći i čemu se nikada, ni ti ni ja nećemo približiti, ni posvetiti opet mi nisi […]

0 Comments Read more »

Spasenje velikog galeba

najednom su ptice počele da izumiru nisu umirale pevajući nego potpuno tiho same ili u jatima tek u rana jutra na žicama i pod strehama više ih nije bilo tada je jedan dečak (po imenu Simeon) zaplakao za pticama i veliki beli galeb je taj plač odneo na Nebesa i predao ga Bogu Bog je […]

0 Comments Read more »

Tamo gde više ne stanuju pesme

Tamo gde više ne stanuju pesme Prilično je zahladnelo ovih sezona Malo se nečeg dobrog dešava Ništa što bi se pamtilo I ništa što se ne bi moglo Za sva vremena zaboraviti Neka neprozirna noć Što novim jutrom ne prolazi Raspuklim glasom muklo odzvanja Pritiska kao presahla česma Bespotrebno a uporno Delimično iznemoglo bez pitanja […]

0 Comments Read more »

Ćutim

sad ćutim jer ako bih morao nešto da kažem rekao bih da je more prestalo da šumi da je vetar zaspao u krošnjama lipa da je vreme zastalo u raskoraku da su ptice odletele iz pesama da su boje izbledele na slikama da si jednom i ti krišom plakala i da sam te zaboravio a […]

0 Comments Read more »

Kao da je to nešto, otići

Samo jednom sam se okrenuo. I samo taj trenutak pamtim. Ne sećam se ni kaputa u kojem sam bio, ni u kojoj ruci sam nosio torbu sa ono malo stvari i sa nešto uspomena. Ustvari, ne znam ni da li je bilo leto ili zima, nije mi više bilo važno, nisam delio vreme na sate […]

0 Comments Read more »