Arhiva | Ne dam ti moje šarenilo RSS feed for this section

Tišina

Rečima umem od tišine da se branim, pričam sa zidovima, slušaju, ne pitaju kad mislim da stanem. Svojom ćutnjom odzvanjaju, razumeju bolje nego nečije rame, sve u ta četiri stane i ostane, ne ide dalje, dobro je… MirBek 8+

0 Komentara Čitaj dalje »

Srce

Kada sam te to, srce moje, isčupala iz grudi? Kakve su to strele ka tebi odapinjane? Kako sam te sopstvenom mišlju lagano trovala, pa rukama iz grudi danima vadila, nisam te vidala, nisam znala. Kada sam ti  zabranila da kucas? Gde sam te bacila, gde ostavila da iskrvariš? Jesam li smela sav kosmos iz tebe […]

2 Komentar Čitaj dalje »

U mom zagrljaju

Zagrlila bih dušu, jednu dušu, plavu i duboku kao more, nestvarnu kao praskozorje, ne bilo čiju, ovu moju, samo moju. Uzela bih je u naručje, zaštitila, da je više ne lome, jer, ako će neko da je kida, vuče i baca, ako i ona može na smrt da iskrvari, nek strada od svog sopstvenog mača. […]

2 Komentar Čitaj dalje »

Vreme je odlučilo da stane

Svaka tvoja reč ide uz moju muziku, svaki tvoj stih peva moju pesmu, svaka tvoja misao razliva se po mom telu, sve tvoje boje daju smisao mom platnu. Klizimo kroz prostor kao da ništa drugo ne postoji osim nas u tom trenu za koje je vreme odlučilo da stane. MirBek 3+

0 Komentara Čitaj dalje »

Osmeh je moj svemir

Kao da sam sama u ovom prostoru što svemir se zove, usamljena nisam, ali mira nemam… Ne čujem  tuđe glasove, čak su i misli odlutale uplašene od senki davnih dana. Nosim svačiju i svoju bol. Kao vidar osmeh na lice stavljam, u njemu se skrivam… On je moj svemir. MirBek 4+

2 Komentar Čitaj dalje »

Ne ostavljaj

Ne ostavljaj me u zoru, ni u sumrak, ne ostavljaj me, kad cveta proleće, ako odlučis da odeš, ni leto neka ne bude, ni zima, ni jesen kišna, jesen siva. Ne ostavljaj me u sutone, ni kada je noć tamna, ni kada pun Mesec obasjava obzorja. Ne ostavljaj me dok talasi udaraju u stene, i […]

2 Komentar Čitaj dalje »

Let

Ako si mislio da ćeš tišinom ubiti krik, svojim mrzovoljnim pogledima ugušiti moj smeh, i da će laži nadjačati svu snagu istine dragi, bivši dragi – prevario si se. Ako si mislio da gradi se na boli sklupčanoj u prećutkivanju, i da suze hrane rečni tok, da je zbog toga bolji svet dragi, bivši dragi […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Previše misliš na mene

Kovitlaju se slike: ti previše misliš na mene ne spavam od misli koje mi šaljes… Na rukama počupane trave mirise proleća u sumrake reke nabujale mora penom prekrivena isprepletane prste raspuštenu kosu neobuzdan smeh beskrvne bele zore šapatom obojene noći zvezdom ispisane tragove na nebu i u jednom stablu uklesana imena… Nemoj mi više slati […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Htela bih

Htela bih životu više da dam, dodam, oduzmem, prodam, zamenim, rasklopnim, otklopim, nešto i zaklopim… i tako redom. Htela bih više dana sa Sucem onih bez kiše i niskih oblaka pomalo vetra da mi se u kosu uvuče… Želim i tango u nogama- bar nekim danima, utorkom, sredom, petkom, možda… Ostalim satima bez niza, da […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Voli me

Voli me onako kako još nisi voleo. Prsti tvoji neka ostanu u mojoj kosi i kada nisi tu. Neka ljubičasta svitanja ne budu moja maštanja, neka moje plave vene sjedinjene budu s tvojim crvenim arterijama. Donesi mi miris čempresa smolom povredjenog drveta, vidaj sve moje rane koje su se godinama stvarale. Voli me onako kako […]

7 Komentar Čitaj dalje »