Arhiva | Svakodnevica RSS feed for this section

Neposlato pismo

Nedostajes mi i to sad izgleda kao trajno stanje, i ako znam da nista ne traje vecno. Znam i da ces se pojaviti, bez najave, onako kako smo pricali, al eto ipak obuzeta nekim cudom, kome ne zelim da dam ime, razmisljam o svakoj sitnici koja je bila izmedju nas, dok nisi morao da odes. […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Desiće se

​Desiće se zasigurno i tada ću zaboraviti šareni suton  na obali mora i narandžasti pokrivač, koji je u kasnu jesen ušuškavao nebo pre odlaska u san. Naročito ću zaboraviti jednu subotu popodne, provedenu u lingeštulu, sa čašom u ruci, u kojoj je tavorio isceđen limun, kiseo više od bilo kog popijenog do tad. Možda je […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Tren

Možda pišem jednostavno, nezapetljano,  sa tu i tamo začinom zvanim metafora. Govorim jednostavno, ali  razmišljam komplikovano. Izgledam jednostavno, ponašam se obično, verovatno nekima čudno. Često mi nije lako sa sobom, pa kako bi onda bilo kome bilo lako sa mnom. Ne trudim se odavno da se dopadnem. Zašto bih?! Volim komplikovano i komplikovano biće mnogo […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Sreća

Ma šta je Ta sreća? Mešani sladoled od vanile i čokolade na točenje? Visoko u krošnji crveni plodovi trešnje do kojih možeš doći jedino ako se do njih uz stablo popneš(moguuuuu…)? Pisanje, čitanje, bojanje,crtkanje? Češkanje po kosi? Duge šetnje? Bele kale u dvoristu? Osmeh i razigranost deteta? Savrseno uspela štrudla s makom? Poljupci, oni filmski […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Tako nekako mislim

Često kazem znam. Tom rečju se branim, godinama. Morala sam da znam. Morala inače bi me  pojeli za dorucak. Ipak, posle toliko izgovotenih: da, znam, otvaram novo poglavlje sa svim svojim neznanjima, jer što više ulazim u svet duše, istine, iskrenosti i srca, kao misleće biće toliko vidim da je to „znam“ suvišno i da […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Nedeljno jutro

Samo nebo zna kako ja čekam tu nedelju .Već od ponedeljka počinjem da pravim planove kako ću se, konačno naspavati taj dan .Obično u subotu uveče kasno ležem,srećna što sutradan mogu da se izležavam do mile volje. Ali, vrag ti neda. Po navici ili iz inata ,mom mužu baš taj dan se ne spava … […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Licemerje i laž na meniju sa osudom kao moćnim začinom

Pre svega, oprosti mi Bože, tako malo znam, tako sam obično zrno peska koje leluja ovim prostranstvima. Oprosti mi što ne koristim osudu kao vanseriski začin, ne dodajem je ni u jedno jelo koje spremam, a ne mislim i da ću ikad. Sebe bih otrovala, za druge ne mogu da znam. Različiti stomaci, različito podnese. […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Obično neobično veče zemaljsko vanzemaljske ljubavi

– Znaš li zašto te volim? -Ne znam, reci mi… -Ne znaš ili bi da ti večaras pričam o ljubavi koju osećam prema tebi? -Znam, al’ opet želim da čujem, ti tako lepo govoriš o onom što želiš da sam, o načinu na koji hodam i koji samo ti vidiš, o tome kako sam nasmejana […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Tako nekako…emancipacija

Često razmišljam o emancipaciji žena, o tome šta je donela, šta odnela, kome koliko tereta, nama ženama, vama muškarcima sa sve borbom u „večitim“ teškim vremenima. Prvi put u životu imam baš to- vreme, za koje Uspešni kažu da je novac. Da, dotičnog Gospodara Novca imam manje, ali svega drugog više: više sebe, više dece, […]

2 Komentar Čitaj dalje »

Dudov dan

Na dan kad sam rođena nije posađen orah, jabuka, neka kruška ranka, nije posađena ni ruža, već ne znam šta bi mom ocu, da kupi u rasadniku dud i da ga smesti u ugao našeg dvorišta. Dete proleća, dobilo je svoje drvo. Rasla ja, rastao dud i to crni. Kažu s jeseni se sadi, al […]

0 Komentara Čitaj dalje »