Arhiva | januar, 2017

Čekanje

Ne umem više strpljenjem da hranim dane svoje. Ne mogu da dočekam rađanje u očima tvojim. Živa nisam bez zagrljaja što mili ka meni godinama. Naslućujem senke onoga što zasigurno dolazi. Rame moje ogoljeno mesečina kupa, tvojoj glavi sprema dodeljeno mesto. Od danas sve zore nek zakasne, vreme je da me usne tvoje najnežnije ljube […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Ne okreći se

Još jedan most na reci, reci mladosti moje visoko iznad Save. Odatle vidim ljubav, a bol dodirujem slovima koja klize kroz prste, jedino belilo papira može to da podnese, ja više ne mogu. Što je tiša moja nemoć to patnja hukti glasnije, odnoseći uz buku u mislima sve ono što je bilo juče i za […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Srce sa dugmetom na ledjima

Moje srce zakopčava se na ledjima, tu ima malo, gotovo neprimetno dugme. Crtam ti mislima putokaze kako da ga pronađeš i naselis se uz zalizak, sasvim juzno. Ne mogu ništa drugo da poklonim, ništa drugo nemam da ti dam, osim to malo skrovište koje bi da te čuva do kraja svih nevremena. MirBek 4+

0 Komentara Čitaj dalje »

Neposlato pismo

Nedostajes mi i to sad izgleda kao trajno stanje, i ako znam da nista ne traje vecno. Znam i da ces se pojaviti, bez najave, onako kako smo pricali, al eto ipak obuzeta nekim cudom, kome ne zelim da dam ime, razmisljam o svakoj sitnici koja je bila izmedju nas, dok nisi morao da odes. […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Desiće se

​Desiće se zasigurno i tada ću zaboraviti šareni suton  na obali mora i narandžasti pokrivač, koji je u kasnu jesen ušuškavao nebo pre odlaska u san. Naročito ću zaboraviti jednu subotu popodne, provedenu u lingeštulu, sa čašom u ruci, u kojoj je tavorio isceđen limun, kiseo više od bilo kog popijenog do tad. Možda je […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Ustaljeno pitanje

​Hladni se dani skupe u kostima, htela bih da ih oteram i objasnim nemogućim mislima prolaznost ciče zime. Al’ kako srcu da nacrtam ove vetrove, maglom obavijena jutra i sivilo oblačnog neba, kad ono ne vidi pahulje koje bi da ga zaveju. Kako dušu da razgalim cvecem sa livada, toplinom sunca i mirisom soli, jer […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Tren

Možda pišem jednostavno, nezapetljano,  sa tu i tamo začinom zvanim metafora. Govorim jednostavno, ali  razmišljam komplikovano. Izgledam jednostavno, ponašam se obično, verovatno nekima čudno. Često mi nije lako sa sobom, pa kako bi onda bilo kome bilo lako sa mnom. Ne trudim se odavno da se dopadnem. Zašto bih?! Volim komplikovano i komplikovano biće mnogo […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Ko sam?

​Ko sam to ja- u koraku nakupljena tišina, samoća bez krika? Ko sam- trag u snegu sa prvim zracima Sunca što nestaje? Ko sam to ja- ako ne živim u oku svom i ne razlivam so niz obraze? Ko sam- tajna u magli Belog grada i deo jedne duše velike kao svemir? Ko sam to […]

0 Komentara Čitaj dalje »

O koncu života

Pod naletom poslednje besne oluje mrvim se ,gubim tlo i nestajem nisam više voda, ni vatra ni zemlja samo sam kap rose u okeanu samo sam mrvica praha rasuta nekim drugim, tudjim ljudima Pod naletom divljeg vetra s juga kome sam se molila u ranim jutrima postala sam pepeo bez varnica koji se k’o zvezdana […]

0 Komentara Čitaj dalje »