Archive | mart, 2017

Volela bih

Volela bih da upoznam tvoje oči, tvoj osmeh, stisak ruke, zaista da upoznam. Volela bih da ne prestanem da volim tvoje oči, tvoj osmeh, stisak ruke, nikad da ne prestanem. Sva ta ljubav nema nikakve veze sa tim da li ti mene voliš. Samo volela bih… MirBek  

0 Comments Read more »

Tačno tamo se čekamo

Čekam te na pragu tišine tačno tamo pogled progovara. Čekam te u zagrljaju tačno tamo vreme ništa ne predstavlja. Čekam te na ivici grudnog koša, levo, tačno tamo odakle ne možeš da odeš. Čekam te u svojim mislima tačno tamo gde život ima smisla. Sigurno i ti mene čekaš na istim mestima, samo po jedan […]

0 Comments Read more »

Pričaj

Pričaj mi o mokrim trotarima usnulog grada, precvetalim zimama, o Suncu, talasima, reci i galebovima, tvojoj mami i njenim najboljim krofnama. Pričaj o psu postojećem barem u želji, o nekim prokockanim danima, prvom pijanstvu, ženama koje su te volele, o muzici, i svemu što si hteo da odsviraš. Nekada nisam umela da slušam a sada […]

0 Comments Read more »

Zaboravna pjesma

  Mi se ne poznajemo A upoznavali smo se stotinu puta Sretali smo se u pozorištima Na književnim promocijama U prodavnicama čokolade Na pijacama smo kupovali istu ribu I smijali se istim šalama Dok smo tražili po džepovima kovane novčanice Sretali smo se Na željezničkim stanicama Ali smo odlazili različitim vozovima Ti zelenim A ja […]

0 Comments Read more »

Oprosti

Po ko zna koji put pišem ti pesmu. U tu pesmu stajem i ja i naš grad strepnja čeznja žudnja počinjeni i nepočinjeni grehovi nespretno napisane reči dodiri strah aprilsko jutro i nebo. Pišem ti pesmu, ovakva svakakva svoja tvoja često sakrivena u osmehu, otkrivena u suzi, dok hodam ivicom sreće i oštricom tuge, u […]

0 Comments Read more »

Tiho

Krenula sam u neizvesno, tiho, na prstima, sa odlukom da izmislim gumicu za sva loša sećanja. Danima grlim tišinu i volim odabranu samoću, jer štiti od bola. Putujem mislima, tiho je, tako tiho u vrtlogu snova. Stižem do dubina, skrivenih na dnu mora. Samo jedna struja izbaciće me na površinu dolazi iz srca tvoga, tiho… […]

0 Comments Read more »

Bez suza

Sebe se ne sećam, sebe od pre, tek ponekad dozvolim da izviri pomisao na devojku dugog koraka, bledog lica, sa premalo krvnih zrnaca i sa ubrzanim radom srca. Kad ugasim još jedan dan, ugasim prošlo, svaki strah, čak i onaj mali što crnilom vreba moje sutra i traži da zaista odrastem, pobedim nesigurnost i živim […]

0 Comments Read more »

Ne verujem

Ne verujem u slučajnosti, jer ti se meni nisi slučajno dogodio, nekako znam, jedna zvezda visoko, visoko imala je za nas sasvim tajanstven plan, unapred zacrtan. Ne verujem u nemoguće, samo u ljudski strah, koji nas veže u Gordijev čvor kome ne pomaže ni mač. Ne verujem ni sebi ništa, kada ti oči pogledam. MirBek

0 Comments Read more »

Ti ne slutiš

Ti ne znaš i ne slutiš koliko puta sam tvoju ruku između svojih dlanova držala i tako hodala zamišljenim ulicama. Ti ne znaš i ne pomišljaš koliko puta je tvoj osmeh zašarenio moj dan. Ti ne znaš i ne slutiš koliko puta sam te ljubila, koliko ti čajeva medom zasladila, koliko stihova smislila, dok si […]

0 Comments Read more »

Nalet duše

Neka otkrivaju nove svetove Meni ne trebaju Mori me žalost za onim sto nam je vreme uzelo Dan bez reči, Govor očiju Konja osedlanog za noć On je gleda , ona drhti Svaki pokret kao milovanje Golo rame od koje srce iskace Izgubljenu senzualnost Rumenilo na licu devojaka Pesme pune čežnje Zvezde koje su bile […]

0 Comments Read more »