Tag Archives: Mirjana Bekčić

U koraku

Nedostaje mi đon sa leve cipele izlizan i negde izgubljen u koraku dok sam tražila put ka ljubavi. Videla sam ptice u kavezima što pesmom nadu za letom hrane, Sunce kako se voli sa Zemljom i ponore u koje su se bacali nevoljeni. Tišine sam slušala gromoglasne opasane poput ograda oko dvoraca u kojima stanuju […]

0 Komentara Čitaj dalje »

*****

Kreativna, osmišljena, žena nestašnog duha, pokupi svu pažnju deteta u muškarcu. Nera Nera  

0 Komentara Čitaj dalje »

Tako nekako…

Živim oduzeta od malograđanštine u duši bez pitanja šta ko radi, ko s kim priča, ne priča, spava il ne spava, bez pripadanja klanovima, ali sa dubokim pripadanjem Ljudima. Svako živi svoj život kako misli da je najbolje za njega, ne ulazim u to.Ne glumim ni kučku ni anđeosko lice, to sam što sam. Takođe […]

4 Komentar Čitaj dalje »

Dovoljna

Misli mi zamrsiše kosu na jastuku na kome si me davno ljubio, kroz šapat izgovarao ime, koje sam zaboravila u poljupcu jednog oktobra. Bila sam vatra, voda, vazduh, zemlja teška i plodna, al ljubav nisam bila – nisam, nisam ti bila dovoljna.

2 Komentar Čitaj dalje »

Tvoja

Mogla bih provesti život, u tvojim grudima. Zatvorenih očiju hodati bespućima tvojih zenica, Mogla bih se istopiti na tvojim dlanovima i nestati u sanjivim oblacima, a i dalje tvoja – Ljubavi odsanjana. Mogla bih biti žena čeznjom i nadom umivena, senka koja na prstima hoda izmedju tvojih vedja, živi u svakom gutljaju nepopijenog vina, ne […]

0 Komentara Čitaj dalje »

*****

Pravo prijateljstvo ne bi trebalo meriti time koliko je neko spreman da sa vama podeli vaše tuge i patnje, već po tome koliko je srećan zbog vaše sreće i da li vaš uspeh može da doživi kao sopstveni, a da pri tome u njegovim očima vidite radost deteta. Anđelko Zablaćanski  

0 Komentara Čitaj dalje »

Čekanje

Krila sam te dugo u sebi, trošeći čeznjom obojene dane i sedefaste godine. Čuvala te u seti osmeha, pogledu odlutalom, korenu razgrantom u grudima. Milio si mislima, kao vazduh lebdeo međ dlanovima, živeo u uzdahu. Dok se nisi pojavio, ukrao me snu I dodirnuo.  

2 Komentar Čitaj dalje »

Crni biser

Tvoj dodir se spusta niz moju ušnu školjku, u kojoj su skrivene sve tajne sveta, crni biser međ naša četiri zida, sačuvan od pogleda, premalog univerzuma u kome te volim, umom i telom, grlim očima, zaboravljajući rukama gde sam i koliko sam prolazna ako ti ne pripadam, ako mi ne prpadaš.

0 Komentara Čitaj dalje »

Ne znaš

Znaš li, spavaš s rukom u mojoj rasutoj kosi, dok je glava uz sve mesečine na tvom ramenu? Znaš li, s tvojim poljupcima na usnama se budim, dok snena otvaram oči? Znaš li, držim te za ruku, nemo hodajući jednosnernom ulicom u kojoj cvetaju samo ljubičaste bogumile? Znaš li, u proleće odlutam na proplanak i […]

0 Komentara Čitaj dalje »

Jedan davni avgust

Sećaš li se avgusta u kom sam za tebe širila ruke na peronu autobuske stanice? Sećaš li se tog zgužvanog zagrljaja promrljanih reči i zagušljivog vazduha? Nisam mogla da dišem. Sećaš li se kakve su bile naše dvadesete i koliko je trebalo malo hrabrosti za obično al’ veliko: Volim te? Sećaš li se ludosti, moje […]

0 Komentara Čitaj dalje »