Pisci/Pesnici Gosti

Moja jesen i tvoje proleće

Da li ikad rekoh, teški su mi kapci,
Ili te upitah gde odleću laste,
Dok na kiši drhte već promrzli vrapci,
A u meni jesen polagano raste?

Da li kad posustah pred tvojim strastima,
Ili sam zanesen, snažan kao reka,
Bujao sa tobom u slatkim satima
Tražeći u tebi čežnju iz daleka.

O kako me opi lepota proleća;
Miris majskih ruža u tvojim nedrima;
I pijan se kunem da znam šta je sreća,
Dok te obuzimam jesenjim čarima.

I zašto da onda plašimo se zime,
Kad jesenje sunce umilno te greje;
A dah tvog proleća šapuće mi ime
I ne da da dušu hladan sneg zaveje.

Zato zabraniću bolu da se seća,
A ti crne slutnje baci među stenje,
Jer sa tobom rastu u meni proleća,
A tebe raduje plodovlje jesenje.

471 Ukupno pregleda 4 Pregleda danas
Andjelko Zablaćanski

Napisao/la Andjelko Zablaćanski

Anđelko Zablaćanski, rođen je 4. decembra 1959. godine u Glušcima kod Bogatića. Školovao se u rodnom mestu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. Poeziju, aforizme i kratke priče piše od rane mladost. Objavio je samostalne zbirke pesama: Ram za slike iz snova (1992), Igra senki (2004), Ptica na prozoru (2007), San napukle jave (2009), Raskršća nesanice (2011), Pijano praskozorje (2014) i zbirku aforizama Palacanje (2006). Na 21. Šumadijskim metaforama u Mladenovcu (2008), u kategoriji kratke priče, dobio je prvu nagradu za pripovetku Vezirove suze. Na sanktpeterburškom poetskom festivalu Poezija ulice (2014) osvojio je ravnopranvo prvo mesto sa još četiri pesnika pesmom Dobročinstvo (Baronu Štiglicu). Nekoliko pesama prevedeno mu je na ruski jezik i objavljeno u ruskim časopisima, a takođe i on je prevodio neke od ruskih pesama. Priređivač je dobro prihvaćenih i posećenih internet sajtova svetske i naše poezije. Glavni je urednik elektronskog časopisa Suština poetike. Živi u Glušcima.

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar