Pisci/Pesnici Gosti

Melodrama

Zgrabi me ljubav jednom davno sasvim slučajno
i pogrešnim putem odvede
mogla sam da volim bilo koga
bilo je to vreme baš zgodnih momaka
ali me srce tih dana nije slušalo
on, pa on, dok mi nije preseo…
A pisao mi je onda neka duga pisma …
od tih pisama moglo se umreti toliko su slatka bila
reke su se prelivale kada bih zbog njega plakala
satovi utrkavali kada bih ga čekala
kada bismo bili zajedno
horizont je zbog nas postajao
Sunce bi zalazilo nekoliko puta na dan
godišnja doba su se mešala
proleće je cvetalo usred zime
a na jesen smo poljupcima zaustavljali kiše
i voleli se više i luđe nego što je po pravilima dozvoljeno
Kada bismo se posvađali
svetski ratovi bi od srama utišali
jedva žive glave izvlačili
Želja da lebdimo i letimo
očaravajući miris pijanstva od ljubavi
dok spavali smo pod pokrivačem od zvezda
tih dana i Mesec je žmurio od stida
dok nas mesečininom prekrivao
Bilo bi dobro da je večno trajalo ali pogađate da nije
samo ja to nisam znala kao danas
da večnost je samo trenutak
najbolji učitelj su sopstvene greške
tako kažu, mada ja na svojima naučila nisam ništa. ..
I da nastavim sa pričom.
sve se desilo onako kako to obično biva
…..iznenada sam čula da se oženio drugom
i preselio u neki dalekI grad
meni ni zbogom nije rekao ,ništa
samo je nestao onako kako nestaje
magla bojeći se vreline dana
Eh, koliko sam plakala tada
i proklinjala ljubav i sve nežnosti sveta
klela ga a onda još više jecala
baš sam ga volela ,zašto bi vas lagala
i ne bih vam ovo ispričala
da ga juče nisam opet slučajno srela
neku punačku gospođu lažerno je šetao
umesto kose šešir mu preko čela pao
ne bih ga ni prepoznala, ne bih se ni okrenula
da ta žena nije strašno glasno pričala
a možda se i svađala, ne znam
tek njegovo ime je izgovorila
a ja sam se samo na trenutak sledila
…….a onda spazim mu oči, blesnuše
znam da me je prepoznao
nisam se ni za dlaku promenila
ostala sam ona ista, sanjalica
žena sa dušom deteta
još uvek sam gađala zvezde željama
provlačila se ispod duge
hrabro nosila sve svoje tuge i
znala najlepše da se smejem..
Produžila sam kao da se ništa nije desilo
nisam ni posrnula ,
nisam se okrenula
nisam ni zadrhtala,
ni suzu nisam pustila
i sve bi prošlo neopaženo i lako,
da mi srce iz samo njemu znanih razloga
dugo posle toga nije udaralo jako …
– “Smiri se srce ,ništa se nije zbilo“…
bila sam jaka i ostala dama
a mogla sam laku pljusku da mu spalim
mogla sam al’ nisam…
Idemo dalje … uh
Kakva melodrama..

Selma Selma

4951 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas

Napisao/la Mariana Qunbar

Mariana Qunbar Piše pod pseudonim SELMA SELMA. Rodjena u Južnoj Srbiji , živi u Jerusalimu. Objavila dve zbirke pesama Budjenje i Pesme kao tragovi i ples

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar