Pesme

Juče, danas, sutra

Ovo nije mesto
stvoreno za ljude,
možda za neke druge,
čudne zveri.

Ovo nije mesto
za obične male,
možda za one velike
sa britkim mačem.

Ovo nije mesto
gde se koricom hleba
gladna usta hrane,
možda za neke druge
koji meso kidaju zubima
dok sa kosti
i poslednje vlakno ne skinu.

Ovo nije mesto
na kom se zemlja
kišom poji,
ne bi li iznikli klasovi novi
i poneki pupoljak majski,
možda tek prividjenje,
kad ispod staklenog zvona izvirim
i očima srne vidim,
da svemu preti korov,
koji krv i znoj
sa tuđih ledja
neumoljivo pije
dok sve ne zauzme.

MirBek

625 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar