Pesme

Jedan davni avgust

Sećaš li se avgusta
u kom sam za tebe širila ruke
na peronu autobuske stanice?
Sećaš li se tog zgužvanog zagrljaja
promrljanih reči
i zagušljivog vazduha?
Nisam mogla da dišem.
Sećaš li se kakve su bile naše dvadesete
i koliko je trebalo malo hrabrosti
za obično al’ veliko:
Volim te?
Sećaš li se ludosti,
moje želje da odem daleko
i da se vratim kući vozom u kupeu druge klase,
samo da bi razgledala nepoznata lica
i o njihovim životima pisala romane?
Sećaš li se
koliko sam samo volela mostove?
Eh, koliko njih sam morala preći
da bih shvatila
da se tek danas sećam
svega što mi nedostaje…
Znaš…
Još uvek sanjam u belom stihu,
gazeći bosa vrele trotoare
dok mi je glava visoko u oblacima.
Da li se zaista možeš svega setiti?
Svih onih hladnih kafa i osmeha
Svih sitnih prepirki i toliko nastojanja
Sećam se, da…
I pitam se:gde tebe sećanja vode?

20267 Ukupno pregleda 15 Pregleda danas

Tags: , , ,

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar