Pesme

Prozor

Postojao je prozor sa dva okna
I običnim drvenim ramom
kroz koji su virili zvezde i Mesec
I svi oblici oblaka.
Na ta dva prozirna stakla
Udarale su kapi kiše u sivim noćima.
Spustenih kapaka zamišljala sam
Da samo meni iz nepreglednog svemira
Svira najbolja muzika…
Trajalo bi tako zauvek
Da nije dunuo začaran vetar
I silom otvorio prozor.
U sobu se uselila studen.

Nisi razumeo moju tugu.
Zakucao si ta dva okna
Običnim ekserom
Pravo u metu od stakla
Zatvorio za vjeke vjekova
sve moje poglede.
I onda, jedne nove olujne noći
ušetala je Smrt…
Toliko toga umrlo je u meni.

431 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas

Tags:

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar