Pesme

Sami

Sami u ravnici
u danu nepregledno plavom,
sami,
u polju prekrivenom makovima
koji se pripijaju jedan uz drugog
dok ih njišu nežni prolećni vetrovi.

Sami u ravnici
u noći koja se mesečinom diči
i tako opire tami,
sami,
u polju koje je dom i ognjište
svicima što bi da nam osvetle
put koji tražimo.

Sami u ravnici
u jutru kome se sunce raduje,
sami,
u senci osmeha tvog i mog,
darujući ljubavi pripadanje i
neograničenu slobodu.

Sami u svetu
koji je satkan da diše u dvoje.

MirBek

1655 Ukupno pregleda 2 Pregleda danas

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar