Svakodnevica

Obično neobično veče zemaljsko vanzemaljske ljubavi

– Znaš li zašto te volim?
-Ne znam, reci mi…
-Ne znaš ili bi da ti večaras pričam o ljubavi koju osećam prema tebi?
-Znam, al’ opet želim da čujem, ti tako lepo govoriš o onom što želiš da sam, o načinu na koji hodam i koji samo ti vidiš, o tome kako sam nasmejana dok na pijaci mirišem i biram jabuke, ti sve vidiš što kod sebe ja zanemarim, jer obično mi je kad sve to radim, al’ ti od toga praviš bajke … zato pričaj mi, o sebi, meni, nama … pun je Mesec, ugasi svetlo i samo mi pričaj, dok se ne razdani…
– Šta ti jos nisam o sebi rekao? Hm … Nisam ti rekao, da sam pertle naučio da vežem tek u sedmoj godini…nisam hteo, razmazili me, ne smej se i ne zamišljaj klipana koji trči kući da mu mama veže pertle. E znaš, bio sam sladak, onako đavolski i pola devojčica u petom je bilo zaljubljeno u mene. Paaa, opet se kliberiš … i sad sam sladak, ali mi je najvažnije da si ti tako ludo i vanzemaljski zaljubljena u mene.
-Jesam i neka sam i nek taj osecaj ne prestane. Mi smo retkost, čuvaj nas od zemljana, budimo vanzemaljci stvarno, oni koji su se do kraja voleli. Ti voliš bajke, ja volim bajke, hajde da svakog dana dok sve ovo naše traje, napišemo bar jednu stranu o zemljanima vanzemaljskim, koji su se vanzemaljski voleli. Amin, nek traje…
– Dobro, pisaćemo svakog dana, al nemoj da odustaješ, stranicu ti, stranicu ja, to nije mnogo…
-Biće to roman O nama…o običnim danima jedne ljubavi … jesu li dani ljubavi obični?
– Jesu, ne znam, nisu, ako ti kažem možda, nećeš mi verovati, jer možda ne postoji, uvek znaš da li nešto hoćeš ili nećeš, da li ima vatre, ili nema… definitivno nisu obični, ustvari mi ih pravimo takvim, običnim ili neobičnim, zato nek naši budu obično neobični, negde ću ja „povući“ , negde ti i eto, neobične običnosti. Ne zaboravi da mi kažeš, kad preteram u bilo čemu, ne zaboravi da mi kažeš šta ne smem da zaboravim? Jel važi?
-Važi, podsećaj i ti mene dok ne zaboraviš … Smešan si i poljubi me da zapečatimo dogovor o neobično običnim danima Nas u ovom bezgraničnom svemiru …
– Sad? A rekla si da ti večeras samo pričam, o tebi, sebi …
-Grozan si, ne izmotavaj se…poljubi me…

-Eto, sad si sigurna da smo definitivno dogovorili, čak i usnama potpisali pakt o takvoj ljubavi. Kako ti kažeš: Amin!
Sad ću da nastavim, a ujutro ja prvi pišem prvu stranu romana.
-Dobro, maher si u počecima, znaš tačno šta da kažeš. Sećaš se i kad je sve ovo naše krenulo, tako si vešto počinjao razgovor. To me je fasciniralo, to što si neobično govorio….
-Da, da, a ti si se samo smeškala, prste kroz kosu provlačila i crvenela. Misliš da nisam sve video? Jesam i dok si me krišom gledala, pravio sam se da ne vidim…
-Ćuti, pa šta, to smo već hiljadu puta ispričali…

-Sad mogu da kažem celom svetu zašto te volim.
Nikad nisam sreo ženu koja je tako dobro umela da sluša sta govorim, od prve rečenice, kao da si upijala svaki izgovoreni glas, kao da si uživala u svakoj sekundi i u taj tvoj doživljaj sam se zaljubio, u taj način na koji uživaš. Bio sam sebi tako veliki, pravi za tebe.
A onda posle tog prvog poljupca, znao sam…sve sam znao, kao što si i ti znala.
Jabuko jedna …
A sad, sad te volim jer smišljaš razna jela…
-Nisi normalan…uf!
-Pa dobro, što si takva, al zanimljiva si kad „bajaš“ i ubacuješ milion začina i isprobavaš sve te tajne velikih majstora, a deluješ kao da se igraš…
-Jeste, igram se, ali ne moram svakog dana, pa je draž, a i volim to.
-I volim način na koji u sve uplićeš taj tvoj mozak, pa lutaš, pišeš, izmišljaš, zamišljaš, raduješ druge i kreveljiš se sa sve slušalicama i tvojom raznom muzikom.
Obično neobično, moja, svoja mandarina s juga si ti…Moj crveni koral i greben, stena i vidikova linija…eto to si večeras.
Volim. te i jer si čvrsto na nogama na ovoj zemlji, a opet vanzemaljski često negde odlebdiš …
A šta misliš da spavamo? Sutra me čeka težak dan?
-Aha, mada ti si počeo igru večeras, da rekao si pričaću ti o svojoj ljubavi, tako beše jos malopre? Šta se sad kreveljiš ti, moram da te peckam…
-Zagrli i ćuti, pisaću ujutro uz kafu, o ovoj običnoj veceri…Dođi, privi se uz mene.
i nemoj da zaboraš da ne smem da zaboravim koliko te zemaljsko vanzemaljski, obično neobično volim.
-Volim i ja tebe, al’ hajde ugasi Mesec prvo, ustani i spusti roletne, zvezdo petog razreda osnovne.
-Baš si užasna, pomeri se.
Eto, ugašeno.
-Zagrli me jako. Laku noć jabuko.
-Mmmm i tebi ljubavi.
MirBek

6584 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas

Tags:

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar