Pisci/Pesnici Gosti

Zločin i kazna

Te noći kada mi je amputirana duša
Mrak je mirisao na zločin i kaznu
Zvezde su padale pregorele, crne
Vetar imao gorki ukus prevare
Noć je brojila tvoje korake
Bog moje suze
Toliko te je bilo u mraku
Koliko je mrak bio u tebi
Nisam znala pronaći sebe
A bol je govorila i govorila
nisi je mogao zaustaviti
Amputiranje duše je jako bolelo
ali nisam mogla vrištati
samo sam hrabro stisnula zube
Bolelo me je izgovoreno
Perćutano i zamišljeno
Poželela sam da mi se krv pretvori u ugruške
Da smrtno ranjena padnem na tvoje zenice
Da ne gledaš u mene,
Da kada zatvorim oči.
Ne mogu te videti više
Da mi se ne ponoviš,
Nikada !
Dan je došao na pola puta,
Na pola uzdaha i na pola reči
Pojeo te je i ispljunuo kao begunca
S mojom dušom u tvojim rukama
Samo si otresao reči k’o smrtonosne varnice
I navukao jos jedno rezervno lice
Uzalud, prepoznala sam te
Prvi put stvarno znala ko si
Bio si moja pesma
koju nikada neću završiti
Pesma koja bi u dve reči stala
a kraja nigde
Došao iz zemlje
gde sto puta više ima noći od dana
Gde vreme ne zna za vreme.
I nisi otrovan, ni jak i nisi zao
Samo si usamljeni putnik u vremenu
S mojom dušom na ramenu…..

Selma Selma

5236 Ukupno pregleda 3 Pregleda danas

Napisao/la Mariana Qunbar

Mariana Qunbar Piše pod pseudonim SELMA SELMA. Rodjena u Južnoj Srbiji , živi u Jerusalimu. Objavila dve zbirke pesama Budjenje i Pesme kao tragovi i ples

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar