Pesme

Bezimena

Znaš li ti dobro znani stranče,
koliko sam suza isplakala u ovoj luci
dok si milio čvorovima na jedrenjaku bez kormilara,
pučinom koja je nedodirljiva?

Pamtiš li neznani poznaniče,
moj smeh kada sam te ispraćala
na puteve kojima te život nosio,
mirisima žene koja tebi pokloni
svoje sopstvo?

Znaš li ti znani stranče
kakva su mora pelina plavila moje oči
kada sam te čekala,
tebi se nadala
da ćeš mi doći posle prokockanih noći
u mračnim kafanama,
dok si plaćao tuđe cehove
i okajavao svoje grehe na pogrešnom oltaru?

Pamtiš li neznani poznaniče
kako sam u bescenje prodavala osmehe,
tebi, za koga pomislih da te poznajem
jer si sa mnom grumenje soli sa trpeze kušao,
i nestao, sa drugima loše vino ispijao,
tražeći grešku u mom ogledalu,
ne gledajući u svoje?

Ne znaš ti i ne pamtiš ništa,
al’ to je tvoja kazna za veke vekova,
koje ćeš usamljenički da proživiš
dok ću ja nastaviti tamo gde sam stala
noseći svu svoju ljubav u nedrima,
za nekog kome je ko nasušni hleb potrebna.

MirBek

2271 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas

Tags:

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar