Pisci/Pesnici Gosti

Šta sve ne može stati u pesmu kojom ti opraštam sebe

Tvojih hiljadu lica ne može stati u ovu pesmu
Hiljadu ratničkih boja ne može u moju pesmu
I pokliči tvojih revolucija
Ne može stati onaj četvrtak kada si rušila državu
Kada si pljuvala komšiju
Kada si ružno sanjala
I pitala me šta znače beli konji
Koji odlaze sa dlana
U moju pesmu ne mogu stati sva leta
I raspuklo voće
Tvoja kašnjenja na posao
Tvoja familija koja me je vijala šumom
Lovačkim puškama
U moju pesmu ne mogu stati one noći
Kada zaspiš pre mene
I otrgneš sve sate koje provedoh
Pričajući sa voštanim figurama
I kada žurih da pre sunca
Postanem slavan u svojoj samoći
U moju pesmu ne mogu stati
Sve tvoje haljine
I sve one devojke u njima
Koje su na mojim posrtanjima
Učile okretne igre
U moju pesmu ne mogu stati svi oni vozovi
Koji su te nosili
Tamo gde dim od cigarete šapuće da se nestaje
Ne može se morem u moju pesmu
Ne može se morem na vrata nekog ko se udavio
Ne može ni jedno leto u moju pesmu
Jer sam sunce držao na dlanu
Jer sam suncem potonuo u ono što sam od tebe stvorio
Neće reči u moju pesmu
Jer ovo je pesma ludila i nema joj smisla
Neće ova pesma u reči
Jer se ova pesma svira
Onda kada nam muzika broji sate
Onda kada nam sati postanu zadnji
Onda kada se sati zabodu u meso
I budu jedino što je od nas ostalo
Ne
Ne možeš ponovo u moju pesmu
Ova pesma je za kraj
Moj kraj
Ova pesma je za nadu koja kada spakuje svoje kofere
Ostavi pismo kraj prljavih tanjira
I bez pozdrava nečujno zatvori vrata za sobom
Neće moći ove noći
Da mi se krade od pesme
U ovoj pesmi sam jašem vetrove
Po prozorima kuća
Iza kojih se čitaju deci priče pred spavanje
U ovoj pesmi ja odlučujem čije glave padaju
I čiju suzu zatičem ujutru u praznom krevetu
U ovoj pesmi krunišem sebe za kralja
Ove male zemlje bez reči
Bez leta i bez sunca
Tvojih hiljadu ruku ne može stati u ovu pesmu
Tvoji koraci ne mogu u nju
Čak ni tvoja četka za kosu
U ovu pesmu ne može stati
Samo lavež pasa koji te prati
Negde dole niz ulicu

1546 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
Aleksandar Pavlović

Napisao/la Aleksandar Pavlović

Davno ,pre nego što je Dylan Horman zaposeo telo Aleksandra Pavlovića , kratke priče i pesme su krasile kulturne časopise i fanzine širom bivše Juge. Rodjen je 31.08 1969 god u Smederevskoj Palanci . Bio je muškog pola sve do telesne okupacije , i to vreme je iskoristi da se oženi i dobije ćerku. Kasnije , dok mu je telo i um zaposeo Dylan Horman postaje bespolno biće i 2015 objavljuje svoju prvu zvaničnu zbirku pesama. “ Zašto se biber uselio ispod tvoje kože” doživljava dva izdanja , i taj bespolni ludak sprema i drugu zbirku neformalnog naziva “ Sve vas voli Sale Pavlović “ .

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar