Pesme

Bez metafore

Molim te,
reči su koje teško izgovaram,
al’ ovog puta bez i malo srama
sa mojih usana teku.

Molim te,
nemoj da me voliš,
ni danas,
ni sledeće nedelje,
ni bilo koje naredne godine,
tvoje najviše
meni je tako malo.

I molim te,
(danas ću te reči izlizati)
ne objašnjavaj mi
sva nemanja vremena,
sve morajuće večere,
odlaske bez pozdrava,
sve tišine
i nedostatak razumevanja,
sva udaljavanja,
nedodirivanja,
dane bez pogleda i zagrljaja,
prećuti ili slaži
lakše će mi biti
zbog svega čemu sam se nadala
i zbog svih samoća u dvoje.

Molim te
u oči me gledaj dok govorim.

Vidiš,
ja nisam više ona mala
koja samo tvoj hod prati
želeci da diše tvojim nedrima
i nacrta ljubav koje nema
u tvojim zenicama.

U koraku,
moja duša je rasla
dok si joj otkidao delove,
onako slučajno,
bez nehaja.

I…molim te,
ne sklanjaj mi pramen s lica,
ne izgovaraj posle ovoliko predjenih kilometara
da sam reči pogrešne izgovarala,
levom nogom kročila u život
i pitala, pitala,
sve što se ne pita.

Molim te,
izvini,
i žao mi je,
nisam umela da budem neka druga,
nisam vidovita,
srcem sam gledala
ono što sam izabrala.

Sad kad je postalo svejedno
ne podsećaj šta sam nekada želela,
jer davno si zaboravio moje snove.

Uzmi krhotine srca,
posadi ih na plodno tle,
nek neka nova ljubav za tebe procveta
u tuđim grudima,
nek te čuva
onako kako sam ja nekada htela.

MirBek

1516 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas

Tags:

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar