Pesme

Nekada treba samo prespavati dan

Kada svićem i pretvaram se u svetlo dana
Postani moja tamna noć
Koja me u postelju vraća
Da se u njoj sakrijem još malo
Od sveta koji žuri
Ni sama ne znam gde i kuda
Al eto, sav taj svet namerio je baš tamo
Gde osmeha nema
Gde duša besciljno luta
A srce postoje samo komad
Otpao od asfalta s tog puta

Kada mi dan u očima zagospodari
Ubedi me da noć može još da gluvari
Vrati me u san blaženi
Nek iskri pred očima i kad su otvorene
Jer ne mogu drugačije da podnesem sebe
U sivom odelu sa etiketom koja me grebe
I koje moram da nosim
U stroju što život zovu
Po uzoru na sve druge
Koji tako jedni na druge liče
Kao skice za trećerazredne priče
Bezlične i obmanjujuće

2092 Ukupno pregleda 5 Pregleda danas

Tags: , , , ,

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar