Pisci/Pesnici Gosti

***

Oče,
kada dođe tren
zapisan za mene,
tren da pođem
put Svetlosti Tvoje,
za jedno te, Oče,
smerne duše molim –
ostavi me budnom
na tom putu nujnom,
nek me nesan prati
kao polutama,
neka mi se pogled
upije u beskraj
duša meni dragih,
duša vetrokaza…
Ostavi me budnom,
daruj me tim blagom.
Nečista ću stići
u predvorje Svetla,
jer – koja je duša
osim Tvoje čista?
Pomiluj me, Oče,
premilošću svojom,
nejaka mi pleća
ljudske tuge teška…
Ostavi me budnom
da sagledam onu
nepoznatu tamu
koja strahom vlada,
radosna ću doći,
puna retkog blaga
što dadoše meni
duše vetrokaza…
I moj će se život
roditi tek tada.
Sve je Tobom dano,
Tebi se sve vraća.

(Mi smo se već sreli, 2006)

433 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
Svetlana Fucić

Napisao/la Svetlana Fucić

Svetlana Fucić (1966) rođena je u Beogradu, gde još uvek s radošću obitava. Pripada redu savremenih Srpskih pisaca nekrunisanih slavom komercijalnosti (čime se ponosi). Poezijom se, kao jezikom, služi od mladosti; prozom od doba zrelosti. U očekivanju šta će joj starost doneti, živi kroz sve oblike umetnosti.

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar