Svakodnevica

Mirini limunovi

Sanjao sam tih zadnjih dana prošlog decembra da moram da pokupim stvari i pobegnem prvom autobusom linijom.
Sanjao sam svoje nove, i tri pocepana kofera.
Sanjao sam vanilin šecer.
Sanjao sam svoj mali, mali špajz. I prazne tegle za zimnicu u njemu.
Sanjao sam šortseve za leto, i kako ih nosim u sred februara.
Sanjao sam pončo od kašmira. Kojeg nikada nisam oblačio.
Sanjao sam notnu svesku. Onu sa redom od pet linija i četiri praznine.
Sanjao sam ekspres lonac.
Sanjao sam Meksiko i Brazil, i Bečku filharmoniju. I turske prodavnice pamučne garderobe. I golfsku okeansku struju.
Sanjao sam Marlen Ditrih na uglu Pop Lukine i ne znam koje tačno ulice.
Sanjao sam Norvešku i Rusiju i snegove koji se ne otapaju duž cele godine.
Sanjao sam mušice koje žive zimi i na niskim temperaturama lete.
Sanjao sam i hoplite.
Sanjao sam i da su mi ukrali kaput a onda je došlo leto sa plus četrdeset pa sam na prethodni san i zaboravio.
A onda mi je u san došao Andrija. Drvene kućice, potoci i hrast, i njegovo makedonsko prezime.
Sanjao sam da mi kosa brzo raste, i da volim masline. A ne volim ih, a sanjao sam da ih volim.
Sanjao sam belo vino, u najlepšim i najrazličitijim ambalažama od providnog stakla.
Sanjao sam kako šuma raste i kako je imuna na godišnja doba.
Sanjao sam polja trešanja, i polja duvana, i sva su bila moja.
Sanjao sam da znam da napravim čamac i pravilno zakovem eksere u ramovima za moje slike.
Sanjao sam nekad i njegove ruke sa zakrivljenim palcem i providnim jagodicama pa se budio uplakan.
Sanjao sam pletenice od nafinijeg bakinog testa koje su kad se ispeču – zlatno žute boje.
Avione stalno sanjam.
I parfeme.
A novogodišnju rusku trojku recimo – retko. A želim.
Sanajo sam džemove od svih vrsta voća. To su one prazne tegle iz mog špajza s’ početka priče.
Često sanjam moj vinograd, a i grad. Gradove – mislim. Gusto naseljena mesta.
Sanjao sam igračku plastičnog plavo žutog vozića na baterije.
Sanjao sam bambuse iako ih nikada nisam video, a sanjao sam i Mirine limunove.
Sanjao sam mog deku i njegovu kolekciju šampona za kosu što nisam očekivao da ikada mogu da sanjam.
Sanjao sam komšinicu Nadu i nju na trotinetu.
Sebe da se uspinjem spiralnim stepenicama, to stalno sanjam.
Solitere sa ogledalima, isto tako.
Sanjao sam polja pamuka za koje samo iz knjiga znam kako izgledaju, ali sam ih ipak sanjao.
Sinoć sam sanjao da sam režiser filma.
A jesenas – smak sveta, to svi sanjate ponekad.
Sanjam svog Bonija i svoje mačke, gotovo uvek kada ih po par dana zapostavim.
Poštare sanjam.
Sanjam da sam kondukter. I sanjam kako šijem u snu.
A svake noći u snu letim.
Evo i filmsku premijeru Čarobnjaka iz Oza sam sanjao na kojoj svi gledaoci pre i u toku projekcije filma mogu da lete. To je bilo, i bilo bi čarobno da može.
Svega se uvek setim o čemu sanjam.
Ne sećam se šta sam tačno sinoć sanjao. Toga ću se setiti kad večeras krenem na spavanje. Uvek tako bude.
A i pisaću vam, mnogo toga još imam!

378 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
Aleks Nikol

Napisao/la Aleks Nikol

Aleksandar Nikolic,modni dizajner, čovek koji fantasticno slika, piše...Ipak, od svega što nosi u sebi najvažnija je bezgranična ljubav kojom pleni.Drago mi je što neko takav postoji u mom životu.

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar