Pisci/Pesnici Gosti

Čovek ženi

Čovek ženi treba
Da zenicama istok joj pokaže
I bez straha
U njenim uzdasima
Stamena vetrenjača bude
A svoje uzdahe duboke
U njenim jedrima zatalasa

Čovek ženi treba
Da joj se u zenicama ogleda
I bez straha
U svoje osmehe
Njene najskrivenije misli pusti
A ona u njegove bore
Zaseje zrnevlje vere rosom škropljene

Čovek ženi treba
Da svoje zenice na dlan joj spusti
I bez straha
Bezok joj korak korakom nađe
A ona njegove stope
Krvave i grube dubinom duše shvati

358 Ukupno pregleda 1 Pregleda danas
Andjelko Zablaćanski

Napisao/la Andjelko Zablaćanski

Anđelko Zablaćanski, rođen je 4. decembra 1959. godine u Glušcima kod Bogatića. Školovao se u rodnom mestu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. Poeziju, aforizme i kratke priče piše od rane mladost. Objavio je samostalne zbirke pesama: Ram za slike iz snova (1992), Igra senki (2004), Ptica na prozoru (2007), San napukle jave (2009), Raskršća nesanice (2011), Pijano praskozorje (2014) i zbirku aforizama Palacanje (2006). Na 21. Šumadijskim metaforama u Mladenovcu (2008), u kategoriji kratke priče, dobio je prvu nagradu za pripovetku Vezirove suze. Na sanktpeterburškom poetskom festivalu Poezija ulice (2014) osvojio je ravnopranvo prvo mesto sa još četiri pesnika pesmom Dobročinstvo (Baronu Štiglicu). Nekoliko pesama prevedeno mu je na ruski jezik i objavljeno u ruskim časopisima, a takođe i on je prevodio neke od ruskih pesama. Priređivač je dobro prihvaćenih i posećenih internet sajtova svetske i naše poezije. Glavni je urednik elektronskog časopisa Suština poetike. Živi u Glušcima.

Nema komentara.

Dodaj svoj komentar