Mirbek

Prodavala sam dušu hodajući po mutnoj vodi. U zabludi živeh da mi je čvrsto tlo pod nogama. A tonuh u mulj ne videvši sebe, do kišnog dana u jednoj kaplji koja se niz liniju života sa dlana slila. Blatnjavo lice s kosom kao šiprazje u oluji, bez izvora sreće u očima bez kapi rose na […]

I kada si govorio to nije bilo o nama, kao da ćutnjom hteo si da potreš postojanje naše među zvezdama. Skriven iza guste tišine čekao si čas buđenja… Misleći, možda, da proći će. Da narandžasta sa krila levog jednom mora prestati da plamti. I žuta sa krila desnog ne može zanavek pretakati se u plavu. […]

Ljubav ..ah ljubav …a posle i brak ! Volim onu definiciju ljubavi koja kaže da : Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji. I tako posle tog dobrovoljnog ropstva od pet godina ,moj muž odluči da me obraduje i za godišnjicu izvede na romantičnu večeru .Za tu priliku izabrao je i mali restoran skiven daleko od […]

Zatvori vrata tišine Skini sve stege i osećaj stida Žudnjom zamagli vidik straha I pusti san u javu U kosu dah jeseni A na grudi ujed nežnosti I usne daljine Što bezobrazno jarom trepere Belinom puti tvoje Pusti neka svila strasti Zanosom klizi niz gola bedra Dok nas drhtaji ne spoje Melodijom ljubavi u nama […]

Mene niko nije rodio pronašli su me jednog dana drugačiju i čudnu u poljima suncokreta divlju me izbacili u pustinji bez kišobrana ja sam se sama crnim mlekom zadoijila pojela svet u samo jednom zalogaju u mojim venama vučija krv u grudima ožiljci i rane demoni njegovog bića u meni se preselili anđeo ograničen zemaljskim […]

Mogla sam ti dušu uzeti posaditi seme ljubavi i pustiti proleće u tvoje grudi. Mogla njivu uzorati, u tvojim mislima, žitna polja rasla bi u njima. Mogla, krvlju uzavrelom crvene makove saditi po tvojim prstima. Mogla,al nisam smela, u vetar sam se pretvorila i nestala.   Users who have LIKED this post:

Ne traži granicu uma U znojnom jastuku, Dok svemir besposleno na Prozoru sjedi- U njedrima noći Kuca strašljivo srce dok Skupljam opale zvijezde Svu noć kišnu i stavljam ih U tvoje oči.

Novembarsko hladnjikavo veče. sipi kiša. tašmajdanski park. zavijen u belo. meda i ja šetamo. slika ima sliku nema ton. tišina je zaglušujuća. čuje se samo magla oko nas. NIGDE nikoga. ili skoro nikoga. belo sibirsko krzno tapka i njuška. njemu je zanimljivo do mojega. uvlačim glavu ramena i guram ruke sve dublje u jaknu. pa […]

Postoji slutnja veća od riječi utjeha manja od nadanja, postoji vrijeme koje ne treba razloge i čovjek sa sedam raskrižja na cesti bez putokaza, na kraju putovanja postoji kuća, kuća što ju zovu dom, u domu žena što sprema sina jedinca na put veći od sudbine, i legenda manja od praštanja postoji sjena i u […]

Ta jutra što mirišu na čežnju na stisak ruke i zagrljaj jutra kada je uzdah tvoje ime kada se tuga uvuče ispod trepavica a reč zastane u grlu jutra kada se budim s nekim starim snovima kada se nedostajanje pomeša sa dimom ostavljenih cigareta kada tuga ima tvoje ime i oči kada sve u meni […]